1999.-2009. – 10 година од бомбардовања Србије – да се не заборави

Хемијски рат против Србије – седам година касније

3.4.2006.
Мирјана Анђелковић Лукић
Нова српска политичка мисао

На нашим просторима, који су за НАТО снаге били и својеврстан полигон, испитивано је ново убојно оружје, нови начини електронског навођења ракета, разорно дејство новог експлозива ЦЛ-20 …

Београд је једина европска престоница, која је током свог постојања бомбардована више од четрдесет пута. Свака сила која се спремала у ратни поход на Европу или Русију, увек је жестоко ударала по Београду. У прошлом веку Београд је више пута бомбардован. Бомбардовали су га Аустроугари, Немци и “савезници“ – англоамериканци.

“Савезничко“ дивљачко бомбардовање Београда и осталих већих градова у Србији на Васкрс 1944. год., било је веома сурово и никад до краја расветљено по броју жртава. Исти злочиначки потпис је Београд, као и цела наша домовина, поново осетио пре седам година, 24. марта 1999. год. у трајању 78 дана непрекидног бомбардовања. Ране тог бомбардовања дуго ћемо лечити и можда никад нећемо успети потпуно да их излечимо.

Бомбардовање СРЈ које су, удружене, извршиле 19 чланица НАТО пакта, међу којима Француска, Немачка, Шпанија, Велика Британија, Италија и њихови европски сателити, предвођени САД, спада у најсрамније странице европске и светске историје. Оно представља суноврат једне цивилизације, која себе сматра лучоношом светског напредка.

На нашим просторима се током 78 дана агресије одвијао монструозан војни експеримент: вођење рата са безбедне висине, уз муницију са осиромашеним ураном и пожарима на хемијским и електроенергетским постројењима. По престанку бомбардовања, војнички недвосмислено је утврђено да је агресија НАТО алијансе имала све аспекте радиолошког-нуклеарног и хемијског ратовања против наше земље.
НАТО алијанса није директно користила хемијска средства (бојне отрове) у нападу на нашу земљу, али је бомбардовањем циљаних мета – електроенергетских система, пираленских трансформатора, индустријских постројења и складишта хемијских сировина, као и паљењем нафтних резервоара и нафтних постројења, посредно изазивала ефекте по последицама веома блиске ефектима хемијског рата, али са продуженим деловањем на живи свет.

На нашим просторима, који су за НАТО снаге били и својеврстан полигон, испитивано је ново убојно оружје, нови начини електронског навођења ракета, разорно дејство новог експлозива ЦЛ-20, који је почетком деведесетих година прошлог века синтетизован у САД, а јачи је од најснажнијег до тада познатог конвенционалног експлозива – октогена.

Такође су на нашим просторима први пут примењене тзв. меке бомбе, пуњене касетама са електропроводљивим влакнима, намотаним на калемове (популарно зване “графитне бомбе”), производ високе технологије. При паду на високонапонске водове електроенергетског система, калемови испадају из касета, размотавају се и образују џиновске, суперпроводљиве “паучине”, које прекривају струјне водове изазивајући кратке спојеве уз огромна, муњама слична електрична пражњења. Дејствујући на високонапонске водове електроенергетске мреже, ова влакна доводе до кратких спојева и до распада електроенергетског система. Кад су наши инжењери успешно решили проблем електропроводљивих влакана, трансформатори, пуњени пираленским уљима, уништавани су разорним бомбама.

Плански и смишљено су гађана постројења и складишта хемијске индустрије. Бомбардовани су објекти у Панчеву, Новом Саду, Лучанима, Прахову, Бору, Баричу. Услед експлозије и пожара у ваздух, земљиште и водотокове доспеле су огромне количине врло отровних и по здравље опасних материја: хлороводонична и сумпорна киселина, азотна киселина, хлор, мономер винилхлорид, етилендихлорид, бензол, пирален, амонијак, диоксини и многи други тешки метали, такође врло отровни, олово, жива. Они ће дуго бити присутни у земљишту и представљаће потенцијалну опасност по становништво.

НАТО је агресијом на нашу земљу намерно изазвао еколошку катастрофу, угрозио подручје са изворима незагађене воде, и здраве хране, чиме је директно угрожено подручје целог Балкана, али и Европе. Србија спада међу подручја са највећим бројем минералних лековитих извора у Европи.

Гасовити продукти детонације, али и сагоревања ракетних горива – барута, садрже различите гасове као што су: угљендиоксид, угљенмоноксид, азотови оксиди, цијано-једињења, водоник, азот, воду у виду водене паре и елементарни угљеник у виду чађи. Ослобођени гасови су сами по себи загушљиви и токсични, а када се комбинују са продуктима сагоревања одређених хемијских једињења, онда то има ефекте хемијског рата.
Експлозивна пуњења у НАТО бојевим главама се састоје од веома снажних војних експлозива: тротила, хексогена и октогена. Њима су додаване енергетски богате супстанце, као што је амонијумперхлорат, амонијумнитрат, алуминијум и магнезијум у праху у запаљивој муницији, али и флуорни експлозиви, изузетно отровна једињења.
Приликом разлагања експлозива који садрже флуор у свом молекулу, као и сагоревањем чврстих и течних ракетних горива која садрже ове компоненте, настају отровна, агресивна једињења као што су: флуороводоник, флуороводонична киселина, флуорни оксиди, разни агресивни флуорни радикали, а може да дође и до издвајања елементарног флуора, у условима адијабатског разлагања у току експлозије.

Веома сличне реакције са приближно истим отровним својствима ослобођених продуката, одвијају се при разлагању хлорних једињења, амонијумперхлората, напр., које се у великом проценту (чак 28%) додаје пуњењима експлозива.

У Панчевачкој “Петрохемији“ намерно је гађан резервоар са мономером винилхлоридом, једињењем које се користи за израду пластичних маса и које је врло отровно и канцерогено. Сагоревањем винилхлорида у ваздуху, уз непотпуну оксидацију, осим оксида угљеника, и чађи, настаје хлороводонична киселина и веома опасно једињење хлора, фозген, познато као бојни отров. Над Панчевом се три дана вио густ облак загушљивог и отровног чађавог дима, у коме су се налазили наведени продукти сагоревања, све док ветар није променио правац и (према руским изворима) потерао облак преко целе средње Европе на север, чак до Шведске и Норвешке.
Панчево и Нови Сад су током агресије неколико пута били изложени ефектима правог хемијског рата. Сагоревањем огромних количина нафте и нафтиних деривата ослободила се велика количина гасова, који су трошили кисеоник за своје настајање оксидацијом, при чему су са водом из ваздуха стварали неорганске киселине од којих настају киселе кише. У великим пожарима гореле су рафинерије нафте, као и складишта нафте и нафтних деривата, који садрже велики проценат горивих компонената – угљеника и водоника, али и бензола. Садржај бензола у дериватима бензина је око 1% .

У Новом Саду је у једном дану из оштећених резервоара исцурело 4000 тона бензина у земљу, а поред бензина исцурело је бар 40 тона бензола, који је једна од најопаснијих хемијских супстанци, јер је канцерогена, директно улази у организам преко коже и изазивач је бензенске леукемије. Пожар се десио у близини водозахвата регионалног водовода, из чега се види намера алијансе да се затрују извори водоснабдевања становништва Новог Сада. Слично је било кад су горели нафтни резервоари у Београду и Панчеву, али и на другим подручјима у Србији.

Веома опасни по здравље становништва уз дуготрајне последице су пожари на пираленским трансформаторима. Пираленска уља су генотоксична и не би смела да се просипају у околину ни под каквим изговором. Пожари на пиралену стварају жртве у блиској и даљој будућности, зависно од количине кумулисаног генотоксина у организму и количине ослобођених генотоксина који су неконтролисано расејани у животној средини.
У Новом Саду и Београду су гађани трансформатори са по150 тона трафо-уља у коме су се као адитиви налазили полихлоровани дифенили (пирален) изузетне канцерогености и мутагености. Тиме је граду и његовим житељима нанета велика еколошка штета, јер је велика, недефинисана количина пиралена исцурела у земљу. Поред тога, огромне количине овог уља изгореле су и винуле се у ваздух. Гашење пожара изазваног горењем пиралена (генотоксина) је веома опасан посао и захтева изузетно стручно обучену екипу ватрогасаца.

Над Бежанијском косом у Београду је црни облак од пожара пиралена злокобно стајао више часова све док га југоисточни ветар – кошава није потерала ка северозападу Европе. Пирален је од 2001. године забрањен за употребу у Европи и сви трансформатори који садрже пирален, су замењени. Уништавања пиралена је веома сложено, јер је отрован, канцероген и изазива генетске промене (мутаген). Спаљивање је изузетно скупо и обавља се у посебним пећима, уз велику пажњу да се ниједан продукат сагоревања не испусти у атмосферу. А код нас су пираленски трансформатори горели на отвореном! Да ли је и то један од европских експеримената ин виво?
Пирален спада у кумулативне отрове, а има и системске ефекте тровања. Ови ефекти тровања су подмукли и испољавају се у блиској или даљој будућности. Што се тиче тренутне токсичности, пирален је слаботоксична хемикалија. Његове кључне опасности леже у кумулативним, генотоксичним и системским ефектима.

Пре седам година, 78 дана свакодневно су горели отровни пожари у Србији и Црној Гори. После тих пожара над Србијом су падале обилне кише праћене необичним електричним пражњењем у атмосфери, а падао је и град неуобичајене величине, веома чудних, чошкастих облика, који се тешко топио, што је изазвало сумњу да се користило неко средство за утицај на климу. Ово је последица коришћења халогених једињења јодида и бромида, која су служила за разведравање атмосфере, како би се лакше погађали циљеви у Србији и Црној Гори. Кише које су падале после пожара, биле су киселе, црне, муљевите, пуне чађи и разних киселих отровних продуката горења и остављале су мастан црн талог на тлу.

Над нашим домовима током 78 дана агресије злокобно су стајали црни облаци пуни отровних продуката сагоревања, које смо удисали, а чији ефекти су много опаснији у будућности. Ослобођени отрови су кумулативни, канцерогени, генотоксични са продуженим временом деловања. Нису ли и они допринели повећаном броју оболелих од карцинома, кад се зна да су пожаром ослобођена једињења типа диоксина изузетно канцерогена, кад се зна да је пирален такође канцероген и мутаген, утиче дакле на генетске промене код људи и животиња, кад се зна да су ослобођена разна циклична једињења током горења нафте такође изузетно канцерогена и мутагена, и то све на дужи рок. Погоршано здравље становништва наше земље није само последица повећаног сиромаштва и стреса, већ је оно директна последица НАТО бомбардовања осиромашеним ураном и намерним изазивањима отровних пожара на хемијским резервоарима и постројењима.

Наши лекари драматично упозоравају да је повећан број оболелих од разних врста карцинома и леукемије и да је Србија по броју новооткривених и оболелих од карцинома међу првима у Европи. Такође суморно предвиђају да предстоји епидемија карцинома у Србији.

Није ли повећано интересовање разних светских здравствених организација при УН и разних европских невладиних здравствених организација за здравље нашег становништва, а посебно деце, уз скупљање података о утицају канцерогених и генотоксичних отрова на нашу популацију, уствари доказ да се сумирају резултати експеримента ин виво, који је уз помоћ најјаче војне алијансе спроведен на нашим просторима?