КО СЕ ЈОШ СЕЋА РАДИО АМАТЕРА
Приближава се 24. март. Дан када ће сва средства јавног информисања, страначки лидери, новинари, ветерани ратова, резервисти, учитељи, професори, лекари говорити о догађајима од пре 10 година. Свако има своју истину, свој став и нажалост све је то нејединстваено као и Србија данас. Мора тако, ко нема истоветан критеријум према обавези да се Домовина брани, могуће је да агресор буде у “праву“.
О борбама на Кошарама је доста писано, пар хероја је итекако богато уновчило тај несвакидашњи отпор српске бригаде кроз чије редове је прошло много резервиста који ето долазе испред зграде Владе, а врата затворена.
Невидљиви је по добијеном простору у медијима нумера број ‘1′.
Ко данас помиње господина Булатовића, господина Израела?
Ко данас збори о невероватној сналажљивости и доприносима радио аматера из српских земаља?
Ова организација је у данима злочиначког бомбардовања Србије, од момента прве експлозије ставила саму себе у највиши степен борбене, патриотске, отаџбинске готовости. Подаци које су чланови организације достављали државним органима сустизали су један други, једноставно било је тешко стићи да се они драгоцено употребе.
Ко се сетио да прикупи податке о ангажовању радио аматера, систематизује њихове дневнике, извуче поучне методе које ће засигурно бити Србији и текако потребне, наново.
Али радио аматери су људи посебног кова. Организација почива на узајамном поштовању чланства, сваког трена на својим каналима у рату преносе информације битне за одбрану земље, а у миру: у миру сваког секунда се ‘шаље’ лек, резервише карта, даје информација о свему што пожелите.
И слободно можете веровати следећим речима: Ево ових 10 година задњих, радио аматери Србије постижу изванредне резултате. Посебно се истичу у аргументованој расправи са радио аматерима из целог света. По некада, ТВ емисије у којима учествују српски политиканти, преваранти и каишари, су безазлене расправе у односу на радио аматерске. Сви српски непријатељи воде организовану активност да наше радио аматере ућуткају. Покушали су да ометањима из база са територија српских окупираних простора обесхрабре српске етар борце. Нису успели, радио аматери су наставили организованије, снажније и борбеније.
Овим коментаром сам желео да поменем и подсетим на групу организовану у Савез радио аматера Србије.
У то име, драги радио аматери, подржите митинг 24. марта и дођите да се дружимо.
КО СЕ ЈОШ СЕЋА ВАТРОГАСАЦА
Колико, када и на који начин су јавни медији у ових 10 година писали и саопштавали речју и сликом надчовечанске напоре Ватрогасаца за време агресије 1999. године. Људи су пар минута после експлозије излазили на место злочиначког дејства да би одмах приступили спашавању преживелих и имовине. Све су то радили излажући се директно опасности да изгубе животе. Више се писало о Чединој зебри, Главоњињим шамарима у судници, гаћама Гоце, силиконима Карлеуше, него о свим Херојима отпора 1999. године.
У то име, драги ватрогасци, подржите митинг 24. марта и дођите да се дружимо.
КО СЕ СЕЋА ЈОШ РАДНИКА ЕДС
Злочинац је по први пут употребио графитне нити да онеспособи електро дистрибутивни систем Србије. Гађали су трафо системе убојним средствима, бацали нити, све чинили да Србија буде у мраку, да све стане због недостатка ЕЕ. Није стало. Радници ЕДС и целог ЕПС су показали шта може патриотски нагон. Иако су се сусрели са непознатим “кратким“ спојевима, реаговали су храбро, брзо и успешно. И уместо да јавни сервис читав месец март обележи сторијама о херојским делима поменутих група, бомбардује нас преношењем тениса, фарсом од фестивала за избор српске каишарске песме иако се унапред знало да мора да победи певач подржан од свемогуће Соње лихт.
Вероватно овакве свемогуће и спречише да се пише и збори о херојима из 1999. године.
У то име, драги радници и рудари електро енергетских система Србије, подржите митинг 24. марта и дођите да се дружимо.
Уто, мар 10, 2009
Коментари